Cena ugradnje toplotne pumpe voda voda ruke+materijal

Toplotna pumpa sa fenkojlerima za kuću do 200m2 košta max. 4500€.

Dva bunara koštaju 1000€ + 1000€ = 2000€

Rad majstora 50€ dnevno x 2 dana x 4 radnika = 400€

Materijal u koji ulaze plastične grejačke cevi, pumpa sekundarnog sistema, ekspanzioni sud, potapajuća pumpa za bunar. Sve ovo iznosi okvirno 1000€.

Suma sumarum = 4500€+2000€+400€+1000€ = 7900€

OSNOVNI SAVETI U VEZI TOPLOTNIH PUMPI

  1. Morate naučiti kako u principu rade toplotne pumpe. Morate imati bar neku najosnovniju predstavu kako u principu funkcioniše toplotna pumpa da ne bi bez potrebe zvali majstora.  Takođe npr. inverter toplotna pumpa na vazduh neće dobro da radi kada zimi pada kiša i to je nešto što bi trebalo da znate i da jednostavno sačekate da kiša prestane a ne da bez potrebe zovete majstora. Najbolji način da naučite princip funkcionisanja toplotne pumpe je da naučite kako radi frižider princip je isti.
  2. Sunčani kolektor integrisan sa toplotnom pumpom može da smanji potrošnju struje. Zato što toplotna pumpa može da iskoristi svaki izvor energije bez obzira koliko je beznačajan. Tako da u nekim prelaznim periodima tipa oktobar-novembar  i april-maj kada ima sunčanih dana to lepo može da se kapitalizuje. Kod nas još uvek nema firmi koje se bave ovakvom fuzijom ali u Nemačkoj to rade po defoltu.
  3. Problem može da nastane sa ispuštanjem vode jer arteriski bunar f20cm TEŠKO prima vodu. Zato je pametno da se voda ispušta u veći(takozvani seoski) bunar koji ima u prečniku f180cm ako ga imate naravno. Ako nemate veći bunar moguće je vodu ispuštati u gradsku kanalizaciju. Sve dokle se ne dosete da vam naplate taksu za nenamensko ispuštanje vode.
  4. Problem može da nastane ako sve komšije počnu da se greju na topolotnu pumpu voda-voda tj. na podzemne vode. Jer dok ste vi JEDINI u kraju koji crpe podzemne vode to će da bude u redu. Ali ako počnu svi oko vas da crpe podzemne vode verovatno je da će iste da presuše. Tako se u građevini rade podzemni objekti koji su ispod nivoa podzemnih voda. Izbuši se više arteriskih bunara oko objekta koji se radi i voda se crpi sve dok ne presuši. Ili se nivo podzemnih voda spusti dovoljno da bi podzemni radovi mogli da se izvode. U Zaječaru je već zabranjeno nekom hotelu da crpi vodu jer su gradske česme presušile.
  5. Superhiter je deo toplotne pumpe koji vam omogućava toplu sanitarnu vodu. Neke toplotne pumpe imaju ovaj deo neke ga  nemaju. Raspitaj se pre kupovine.
  6. Da. Izolovana kuća i pvc stolarija su obavezni. Zato što se ispostavilo da toplotne pumpe najoptimalnije rade na 40-tak stepeni Celziusa. Kada su primorane da rade na 80-tak stepeni Celziusa one ne troše duplo više struje one troše 10 puta više struje.
  7. Kombinacija toplotne pumpe i zidnog grejanja i podnog grejanja je najbolja moguća kombinacija. Ali napomena da podno grejanje služi samo da „smlači malo“ to nije primarno grejanje i u podno grejanje sme da se „pusti“ max 20 stepena celzijusa a možda i manje. Nasuprot gore napisanom zidno grejanje može da bude primarno i u zidnu instalaciju možete da „gurate“ i 30 stepeni celzijusa. U slučaju da se odlučite za zidno i podno grejanje potreban vam je samo jedan fenkojler po spratu za hlađenje kuće leti. Ušteda u struji ovakvom kombinacijom je najveća. Zašto…pa zato što, kao i malopre, toplotnoj pumpi prija što može da radi na samo 30°C koliko je maksimalno potrebno zidnom i podnom grejanju a i toliko stepeni maksimalno sme da ide u zidno i podno grejanje da pločice ili zid ne bi ispucao.
  8. Inverter toplotne pumpe imaju odliku da im se kompresor nikada ne gasi, nego samo uspori rad. Ovakav režim rada omogućava veliku uštedu u struji. Zašto….pa ispostavilo se da kada se bilo koji elektični uređaj pali i gasi on pri tom paljenju troši nesrazmerno više struje. Izbegavanjem stalnog paljenja postignuta je velika ušteda struje.
  9. Toplotnu pumpu na vazduh obavezno montiraj-postavi na sunčanu stranu. To malo sunca što će zimi da ogreje toplotnu pumpu će smanjiti račun za struju. Sa druge strane sunce koje će leti da greje toplotnu pumpu će povećati potrošnju struje ALI je hlađenje toliko jeftino i efikasno da se to neće primetiti na računu za struju. Uostalom veoma lako najobičnijim parčetom lima se može toplotna pumpa zaštiti od direktnog sunčevog zračenja leti. Parče kartona može da posluži.
  10. Toplotnom pumpom je mnogo jeftinije hladiti kuću nego je grejati. Zašto…pa samo izvlačenjem vlage pomoću fenkojlera se može postići mnogo u smislu hlađenja.
  11. Toplotne pumpe su mašine koje su elektronski kontrolisane. Tako da će se desiti ponekad da je potrebno da se ugasi i upali da bi pravilno radile. Baš kao i kompjuter. 🙂

MANE TOPOLOTNIH PUMPI:

Mana svih toplotnih pumpi je što su to MAŠINE i kao sve mašine mogu da se pokvare. Iskustvo je pokazalo da sve toplotne pumpe rade 15 godina bez problema a 25 godina sa manjim popravkama. Uostalom dali ste ikada čuli da se nekome pokvarila klima u stanu split sistem?

Mana svih toplotnih pumpi je što DUVAJU vazduh iz fenkojlera I to je najveća MANA svih toplotnih pumpi jer to duvanje može da smeta. To se moze resiti ako se kupe veci fenkojleri ili ako se ugradi vise fenkojlera ili ako se uradi podno grejanje ili ako se ugradi zidno grejanje. Takodje pravac u kome duvaju fenkojleri mora biti ka plafonu a nikako ka ljudima.

Mana toplotne pumpe na vodu-otvoren sistem(open loop) koje potapajućim pumpama crpe podzemne vode iz arteriskih bunara je da sa tom vodom izvlače I sitne čestice peska ili zemlje koje ZAPUŠE filtere na sistemu cevi toplotne pumpe skoro redovno. Potrebno je redovno čiscenje tih fitera od strane majstora zavisno od zemljišta to može da bude i više puta godišnje. Ako ne naučite to sami da radite mana je što majstor košta. A ako ne budete čistili te filtere ta toplotna pumpa verovatno usled sigurnosnog alarma nece ni raditi a ako I radi onda će trošiti nesrazmerno više struje.

Mana toplotne pumpe na vodu-zatvoren sistem(closed loop) sa horizontalno postavljenim cevima je da je te cevi teško nabaviti jer to nisu obične polietilenske cevi iako tako izgledaju, jer su obične polietilenske cevi odličan termo-izolator i samo ta činjenica bi dodatno povećala ionako već obimne zemljane radove. U Americi se za ove radove upotrebljavaju specijalno izrađene cevi za geotermalnu industriju koje su loši termo-izolatori i potiču iz industrije transporta gasa. Druga mana je ozbiljna površina zemljišta koje je potrebno investitoru da bi instalirao ovakav sistem. Tako da je vertikalno zakopavanje u ovom slučaju prioritet posebno u našim uslovima u Republici Srbiji gde retko ko ima toliko zemljišta na raspolaganju.

Mane toplotne pumpe na zemlju-dx ili toplotne pump sa direktnom izmenom je što njihova prvobitna instalacija zahteva zemljane radove koji I nisu baš tako zanemarljivi. Takodje je mana dx sistema što jednom ukopane bakarne cevi su u zemlji zauvek I nedostupne su za popravku. Tako da I najmanji fabrički defekti na bakarnim cevima se ne mogu popravljati.Problem je takođe što su pritisci i temperature u tim zakopanim bakarnim cevima prilično ozbiljni tako i da su cevi pod većim opterećenjem. Rešenje je da se isključivo ugrađuju cevi sa debljim zidovima koje za nijansu više koštaju ali su mnogostruko sigurnije što se defekta tiče.

Koje su toplotne pumpe najefikasnije.

  • Toplotne pumpe na zemlju sa direktnom izmenom su bolje od vodenih i na vrhu su po efikasnosti. Ovaj zaključak proističe iz proste činjenice da je podzemna voda temperature 12 stepeni ali i zemlja je temperature 12 stepeni stim što zemljane toplotne pumpe nemaju potapajuću pumpu i imaju bar jedan izmenjivač manje što je mnooogooo bolje od vodene toplotne pumpe. Zvaničan podatak je da je toplotna pumpa na zemlju sa direktnom izmenom 25% bolja i efikasnija od toplotne pumpe na vodu.

 

  • Toplotne pumpe na vodu su bolje od vazdušnih i u sredini su po efikasnosti. Ovaj zaključak proističe iz proste činjenice da je podzemna voda temperature 12 stepeni što je mnooogooo bolje od vazduha koji je 40 stepeni iako imamo dodatnu potapajuću pumpu koja troši dodatnu struju..U ovom slučaju freon ili koji se gas već koristi može da bude temperature samo 20 stepeni što je velika razlika u odnosu na vazdušnu pumpu i njenih 50 stepeni.

 

  • Toplotne pumpe na vazduh su najmanje efikasne tj najlošije su što se tiče uštede energije.
    Ovaj zaključak proističe iz proste činjenice da toplotne pumpe na vazduh temperaturu uzimaju sa najmanje pogodnog mesta a to je spoljašnji vazduh koji je leti čak i 40 stepeni i koji mora da iskoriste da spuste temperaturu u kući na 25 stepeni. To znači da cevi sa freonom ili novijim preonom moraju da budu temperature čak 50 stepeni da bi vazduhom od 40 stepeni uspeli da ih ohlade. Da, vazduhom od 40 stepeni može da se hladi ako je to što hladiš veće temperature kao recimo do 50 stepeni ugrejane cevi.

 

Ostavite komentar.

Advertisements

8 thoughts on “Cena ugradnje toplotne pumpe voda voda ruke+materijal

  1. Svaka cast sto ste odvojili vreme i dali nam opis I cenu kostanja ugradnje toplotne pumps, jedino neznam Jesu li ovo scene of Move 2018 ili ranije …pozdrav mare

    Sviđa mi se

  2. grešite vezano za zemlja voda i voda voda ,zemlja voda je neefikasnija od voda voda sistema i u toku zime se vremenom pogoršava pošto se zemlja oko sondi hladi s vremenom .temperature mogu pasti i na -5 celzijusa !!!

    Sviđa mi se

  3. Mi se ne bavimo izvođenjem radova. Ovaj blog je savetodavni. Moj savet vam je da što više naučite o toplotnim pumpama da vas različiti majstori ne bi prevarili i naplatili vam više nego što ustvari radovi vrede. Takođe morate razumeti šta radite da vam majstori loše ne izvedu radove. Investitor koji zna šta radi može čak i 30% da uštedi na izvođenju radova. Drugi savet je da u ovoj grani industrije važi pravilo „što više para to više muzike“. Tako da što više ugradite fenkojlera i što više ugradite cevi u podno i zidno grejanje to će računi za struju da budu manji. Takođe isto važi i za ugradnju skuplje izolacije i skuplje stolarije i skuplje(inverter) pumpe. Što više para uložite u startu to će kasnije više da vam se isplati.

    Sviđa mi se

  4. Nije jasno na šta mislite odakle dolazi tih -5 celzijusa?
    Ako dolaze od spoljnih uticaja tj od spoljnog vazduha onda se to rešava ukopavanjem cevi oko ili ispod 2m dubine. Što se i standardno radi.
    Ako mislite na činjenicu da tih -5 celzijusa dolaze od same toplotne pumpe, koja inače radi na tim temperaturama, onda se to rešava širokim i dugačkim sistemom cevi. Što se standardno i radi. Npr u USA kod toplotne pumpe (close loop) cevi se ukopavaju i preko 100m vertikalno(arteriski bunar). A kod otvorenog iskopa zemljani radovi su izuzetni i zahtevaju veliko parče zemlje da bi se ugradio sistem(close loop)–baš zato da bi te cevi išle naširoko i nadugačko.
    Ne može se samo posmatrati problem u svetlu temperature po logici „temp podzemne vode je uvek 12 celzijusa i to je očigledno bolje od -5 celzijusa jer je veća temperatura“. Mora se uzeti u obzir i crpljenje vode potapajućom pumpom iz arteriskog bunara koje vuče značajan procenat struje.
    Uostalom nikada nisam video da neka firma ugrađuje sondu. To su uvek cevi. Da li je close loop ili DX svejedno uvek su cevi. Niko nema toliko nedostatak zemlje jer uvek možeš da ideš vertikalno (arteriskim bunarom) koliko potrebe nalažu.
    Sumnjam da zemlja oko cevi ikada postigne neke niske temperature. Moguće je samo da se to desi u prvih par metara ukopane cevi ostalih 98m metara skoro sigurno je uvek 12 celzijusa.
    Čak i da kažemo da je sve istina to što si napisao. Ono što ja kažem je da je -5 celzijusa ustvari bolje od 12 + struja za potapajuću pumpu.
    Ovo ja reklama ali bez obzira jasno kažu da je DX čak 25% efikasniji od Voda-Voda T.P.https://www.youtube.com/watch?v=zuKujo1CjG8&list=PLq8DnPybmJVrmZolHQjCgV-ddV_pNJOX7

    Sviđa mi se

  5. Jako sam zainteresovan za ovaj način (DX) grejanja, pa bih Vas molio za pojašnjenje koliko je rupa (sondi) potrebno i koja je optimalna dubina i širina. Ako znate i ko vrši bušenje?
    Pozdrav, Radovan S. Mitrovica

    Sviđa mi se

  6. Poštovani,
    Pitanje,
    Naveli ste da je najbolja kombinacija grejanja sa TP zidno i podno grejanje. Naveli ste da je 30 stepeni vode ok kad je pustite u zid, zašto tu istu vodu ne bi pustili i u pod? Naveli ste da je 20 stepeni ok za pod i da je to nije dovoljno za grejanje. Molim Vas za pojašnjenje.
    Pozdrav

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.